Диделенж

    Деби "Југовића" у европским куповима је побудио велико интересовање у Каћу. Због доброг рејтинга југословенског рукомета, небескоплави су стартовали од осмине финала. За противника у првом кругу је извучен представник Луксембурга "Диделанж".

Симпатични Луксембуржани су у предходном колу елиминисали представника Кипра, те је у Диделанжу завладала права рукометна еуфорија. Наши противници су чак понудили да буду домаћини у оба меча. Уследио је одговор - Може, али у Каћу.

 

    Највише проблема смо имали са службеницима амбасаде Луксембурга. Пословично неповерљиви, на крају су захтевали да целокупна наша експедиција лично дође на увид у Београд.

Посредством нашег земљака Ратка Божовића, који живи у Луксембургу, успостављена је веза са Србима у овој малој држави, те су и каћки рукометаши очекивали подршку са трибина. Радио "Свети Сава" је вршио директан пренос овог сусрета. Упечатљиви глас Јована Стефановића понео је у етар прве речи о великој европској причи каћких рукометаша.

Наши момци су од првог тенутка заиграли одговорно и ангажовано. Дилеме у погледу резултатског исхода није било. Лепи француски судијски пар, госпођице Бороти и Марсет, одсудио је утакмицу у лаганом ритму. Разлика у квалитету је била више него очигледна. И, наравно, уследила је прослава победе у друштву наших земљака.


Светислав Веркић
 

    Руководство и играчи "Југовића" су се на сваком углу Диделанжа сусретали са зградама пословних банака. Наши противници су имали новца у изобиљу, али спортска култура и квалитет код њих су још увек били на аматерском нивоу.

Драге госте смо дочекали у стилу правих домаћина. Дечаци и девојчице, чланови КУД-а "Свети Сава", обучени у народне ношње, поклонили су играчима и руководству пригодне дарове, а наши рукометаши су се побринули да гледаоци утакмицу испрате у безбрижној атмосфери.


Прави домаћини
 

    У центру пажње македонских судија Камишевског и Металарија, те делегата из Мађарске, господина Киша, налазило се здање "Светосавског дома". Била је то својеврсна промоција овог објекта пред неприкосновеним ауторитетима из света спорта, који су прошли целу Европу и наше здање имали са чиме да пореде. Лепотом и функционалношћу "Светосавски дом" и дворана "Храм" су на велика врата улазили у свет европске културе и спорта.

У холу дворане "Храм", непоследно после утакмице, угледни рукометни радник Стева Попов је пришао творцу "Југовића" Милошу Лончару и обратио му се речима : "Чини ми се, Мићо, да се овде може далеко догурати". -"Из твојих уста у Божије уши, Стеване!" - био је кратак одговор.

На опроштајној вечери Луксембуржани су играли до бесвести, а њихов представник нам је пожелео да освојимо победнички пехар. Заједно са гостима из Диделанжа дошао је и некадашњи играч "Југовића" Слободан Чоловић.


Мики Деспотовић
 
2144 Прегледа