Фади Винтертур

    Многи су се са зебњом сашаптавали уочи прве финалне утакмице "Југовића" у "Челенџ купу". Швајцарци су, за разлику од других противника, имали и - име, и играче, и наглашено победнички циљ. Они мало оптимистичнији сматрали су да "Фади Винтертур" није ништа боља екипа од "Иврија". Напротив. Ипак, већина и једних и других се прибојавала гостовања у Швајцарској. "Само да се не обрукамо. Да не буде десет разлике" - били су чести коментари у ресторану "Југовић".


У главној улози: Божо Рудић
 

    Бодрени од неколико стотина наших земљака, рукометаши "Југовића" су 21.04.2001. године одиграли утакмицу за незаборав. Божо Рудић и Арпад Штербик доводили су до очаја противничке играче и голмане, а Тихомир Додер, Милорад Кривокапић, Небојша Јокић, Горан Арсенић и Драган Гвозденовић ситним рукописом исписивали су лепе странице у тренуцима њиховог предаха. Моћни "Фади" је био на коленима, на клупи "Југовића" и на терену је било врло живо. Режисер преноса је врло често у објектив камере хватао представника наше екипе Зорана Лончара, који је, онако шмекерски, устајао са клупе, "позивао у бој" и аплаузом испраћао сваку успешну акцију својих рукометаша.

Тек средином другог полувремена Швајцарци су се донекле консолидовали и сустигли нашу предност од 3-4 гола разлике.

У тренуцима највећих искушења Каћки Војвода, Арпад Штербик, је бацио рукавицу двојици Јужнокореанаца, а Миша Кривокапић по први пут у животу заиграо "фластер", и то над дупло старијим рукометним матадором Гораном Перковцем. Када се чинило да ће "Фади Винтертур" забележити какву-такву победу, из пакла резултатске неизвесности у неколико наврата је изронио Небојша Јокић- и "Југовић" је изборио сјајан нерешен резултат.


Један од кореанаца
 

    У ресторану "Југовић" стотињак каћких рукометних "тифоза" бурно је поздравило игру и резултат својих љубимаца. У пространој башти испред ресторана

Драгиша Пољаков се неколицини од њих обратио речима : "Шта мислите, играчи Винтертура се сада туширају, а Горан Перковац им каже - Знате ли ви, момци, где идемо у суботу. У КАЋ!!!"


Као никад пре: Драган Гвозденовић
 
Загрљени - али само пре утакмице

Горан Арсенић
 

    Многе Каћане је атмосфера пред реванш са "Винтертуром" неодољиво подсећала на дане уочи сусрета "Југовић" : "Искра". Карте су плануле за два сата. Молбе за улазнице су стизале из свих крајева Југославије - од обичних смртника до чланова министарских кабинета. Љубитељи рукомета су знали да ће сем велике спортске борбе видети и спектакл какав само Каћани могу да приреде.


Од срца срцу
 

    Свесни да творац "Југовића", Милош Лончар-Мића, неће моћи присуствовати ни овом мечу, каћки љубитељи рукомета су се спонтано организовали. На дан утакмице дворана "Храм" је била преплављена мајицама и плакатима са његовим ликом. Велике емоције су се сјединиле у великом тренутку и још већој жељи - да "Југовић" освоји европски трофеј. Знали су то и наши играчи. Прожимало их је исто осећање поноса и жеље за победом, које краси њихове навијаче. У таквој атмосфери вероватно ни репрезентација Света не би имала шта да тражи у каћкој рукометној лепотици.


Војвода!!! Војвода!!!
 

     Мечу су присуствовали делегат и супервизор европске куће рукомета, Манфред Праузе и Јозеф Амбруш. Све је било спремно за велики спортски догађај, о којем је прича почела много пре првог судијског звиждука.

Швајцарци су били уверени да је лоша игра њихове екипе у првој утакмици била само тренутак слабости. Појачали су тренинге и прилично наоштено стигли у Каћ. Све је то додатно мотивисало рукометаше "Југовића". Од првог тренутка су "запели из петних жила". И они су знали - ако Рудић не понови игру из прве утакмице, пробудиће се Јокић. Публика ће подићи Додера и Кривокапића, Арпад Штербик ће доћи на своје.

Љубитељи рукомета су знали да ће, сем велике спортске борбе, видети и спектакл какав само каћани могу да приреде.


На крову Европе
 

    Дуго су Швајцарци одржавали резултатску равнотежу. Њихова мешовита бело-жута постава деловала је снажно и уиграно, а Горан Перковац је играо као некада, суверено владајући лоптом и простором. Средином другог полувремена, када је скандирање наших навијача заглушило и звук трубача, улогу судије преузео је Небојша Јокић. Попут хрта је кидисао на свог чувара и голмана Швајцараца, постизао голове дубећи на глави, и онда победоносним скоком позивао публику да понесе нашу одбрану. Разиграо се и Драган Гвозденовић. Хватао је отпатке, ломио противничку одбрану и постизао голове. Били су то ретко лепи потези, у тренуцима када би се "Винтертуру" указала шанса за прикључак.


Победа за све генерације "Југовића"
 

    Пет минута пре краја, када је Горан Арсенић ефектно савладао противничког голмана, "Храм" је експлодирао. Три хиљаде људи је клицало : "ЈУГОВИЋ, ЈУГОВИЋ!" Нико више није могао зауставити "Југовић" на путу до шампионског пехара.

Са последњим звуком сирене наши рукометаши су "отклизали" до својих навијача, а ови су им се придружили у правом стампеду среће и "лудила".

Тренутак велике победе је био сан снова, о којем су маштале све генерације каћких рукометаша. Није било човека на трибинама који се могао отети песми и емоцијама.

И, коначно, пехар победника се нашао у рукама капитена Арпада Штербика. Горостас међу стативама га је подигао високо под сводове "Храма", који је личио на цвет широких латица.


Владика Иринеј дарује играче "Југовића"
 

    Цео Каћ се те вечери слио на простору испред "Светосавског дома". Одушевљени навијачи су се купали у фонтани и трчали дуж прекрасног трга.

А њихови љубимци су са победничком пехаром изашли на летњу позорницу и запевали : "И мој отац некада, кад је био млад, волео је Југовић као и ја сад !"

28. април 2001. године Каћ је био центар спортске планете. Семе посејано пре 45 година стасало је у рукометно чудо над чудима.Пшеница на ветру и рукометна лопта под сводовима "Храма" постали су заштитни знак Панонске равнице.


На свечаности по освајању Челенџ купа
 
2325 Прегледа